ПОРОДИЧНО СТАБЛО АНДРЕЈИЋА

Породично стабло породице Андрејић

Њихов најстарији предак, Остоја Кнежевић живео је у селу Мурина недалеко од Берана. Село Мурина се налази у подножју планине Чакор, а у горњем току реке Лима.Иако оркужено високим планинским масивима, долина Лима је улегнуће, али питома, има повољне педолошке и климатске услове за развој сточарства и воћарства. Од воћа највише успева шљива, јабука и дивља крушка. Овај крај обилује шумама и пашњацима, те има услова за развој сточарства. Од стоке су гајили овце, говеда и коње.

Иако су били повољни услови за живот, био је висок наталитет, па се осетила пренасељеност. Не зна се прави разлог њихове сеобе и напуштања њиховог огњишта, али Остоја је решио да крене у потрагу за бољим условима живота. Кренуо је на мукотрпан пут, пут неизвесности и напустио је кућни праг својих предака. Кренуо је преко брзе и жустре Дрине и када су прешли у Србију, осетили су благост природе и ваздуха.

Остоја је правио неколико кратких пауза, али усред неповољних услова за живот, њему су у међувремену умрла два сина и саветовали су му да трећем сину кум да очево име и несрећа ће стати. И тако су и поступили. Његов син Остоја је променио презиме у Кнежевић. Када су се населили у Остружницу он се и оженио.

Остоја Остојић је имао четири сина: Луку (Лукићи), Андреју (Андрејићи), Василија (Васиљевићи), и Аксентија (Аксентијевићи). Тако су ове четири фамилија настале од истог претка и све четири данас живе у Остружници. Све наведене фамилије славе исту славу св. Луку. А да су некада живели заједно и да потичу од истих предака, видан показатељ је данас њихово имање, јер им се њиве додирују, и на истим су локалитетима.

Код Андрејића постоји куриозитет-завет, да се за време Божићних празника не служи ракија јер су били пали на једну мушку главу па су се морали одрећи.